среда, 11. април 2012.

Интервју са епископом Крушевачким Давидом (Перовићем)





Ваше Преосвештенство, шта је повод и подстицај да се обнови Епархија крушевачка, први пут од 1833. године?
Насушна потреба њених православних хришћана да битују у пуноћи и богатству црквеног предања.


Вољом Божјом и вољом Сабора СПЦ дошли сте у срце Србије, најблагословенији део српске државе и српског народа, како је истакао и патријарх Иринеј. Представите Вашу епархију.
Пет намесништава: Ћићевачко, Темнићко, Крушевачко, Трстеничко и Жупско. Већи градови: Ћићевац, Варварин, Крушевац, Ражањ, Сталаћ, Трстеник, Александровац, Брус. Око 89 парохија, 98 свештеника, 13 манастира – Дренча, Наупаре, Руденица, Велуће, Љубостиња, Лепенац, Стрмац, Милентија, Лешје, Својново, Мрзеница, Бошњане, Плеш, Мојсињска света гора; око 230.000 становника, на хиљаде православних хришћана мученички пострадалих за веру, еколошки и етнолошки рај, једноставност, доброта и даровитост народа са свешћу о својој царској прошлости и прецима.


У својој првој беседи после Свете Литургије у цркви Св. Георгија, рекли сте да се „Чудесна промена времена Господњег збива ових дана, ових седмица“…


„Чудесна промена Деснице Господње…“ Човек снује, Божји људи одређују, Господ допушта, Црква се изграђује…


Верује се да ћете уложити велики труд и рад на духовној обнови своје Епархије, да ћете се трудити да хришћански морал буде присутнији, израженији, да ће праве хришћанске вредности наћи више места у животу Србије данас.
Треба живети за то.


Да ли обнављање Епархије крушевачке у принципу доприноси проналаску идентитета, духовној обнови, извесности и будућности?
Верујем у то.


Шта Вас је определило да оставите књижевност, филм, режију и почнете монашки живот?


Чежња за живим Христом. А он јесте жив, међу нама је, и са нама!


Ви сте професор Хришћанске етике на Богословском факултету. Да ли ћете задржати катедру и тиме и даље бити својим предавањима смерница младима?
Хришћанска етика опстаје међу младима благодарећи хришћанском етосу, и њима самим од насушне потребе.


Имате одличну комуникацију са младима жељним истине, знања, поука… Одговарате на питања, пишете поуке… шта бисте данас поручили младима?
Исто што и свети Деспот Стефан Високи: „Да никаквом варању у љубави нема места; да љубав превазилази сваку врлину; да прикладни за љубав узљубљују љубав право и незазорно и да младићство и девство не повређују“, еда би тако достигли целомудрије.


У беседи сте говорили о свештенослужитељима. Да ли су они данас апостоли и светлост свету, како кажу свети оци и да ли би се могла појачати прекопотребна мисионарска делатност?
Прекопотребној спољној мисионарској делатности прекопотребна је литургијска унутрашња делатност, сама по себи пар еxцелленце мисионарска.


Ви сте духовно чедо блаженоупокојеног патријарха Павла. Уз њега сте провели две године на „ВМА“. О времену патријарха Павла и времену Вашем проведеним покрај њега.
Ни тежег времена, ни човека више дораслог том времену; времену провере себе, других и свега у вези са нама, његовим савременицима.


У граду цара Лазара који се определио за небеско царство управљате речју истине. Шта пристоји у овим тешким временима човеку и хришћанину да тражи?
Истину која је Христос – наше видело. Да се не плаши оних који убијају тело, а души не могу наудити.


„Они које је историја учинила правим звездама једнако сијају над сводовима наше историје, док они који су у њој некада остављали демонскога трага и данас гасе нашу свеопшту насушну љубав у нашем поднебесју“, Ваше су речи…
О онима које клеветају као мраконосце, а они су светлоносци; и опет, о онима  које оправдавају као светлоносце, а они су помрачени.


Тражимо идентитет и даље? Опомињете: „Многобројни од наших хришћана још шездесетих и седамдесетих, а камоли осамдесетих и деведесетих година прошлог столећа, са страхом Божјим изговарали су реч: ‘Запад, Запад!’ – као магичну – онако како се данас изговара магична реч: ‘Европска унија!’ Многи су одлазили даље, и све даље у тражењу новог идентитета. Одлазили су и зато што им се чинило да морају отићи, и зато што су хтели да нађу нове идоле и богове.“
Облетимо планету у полету за њим, па се вратимо своме огњишту, камо он искри из домаћег нам огња.


Какви смо верници данас? „Какви су протестанти некада били у пракси, такви су данас римокатолици. А какви су римокатолици некада били у вери и пракси, такви су данас многобројни православци. Православци опет, са свесном и несвесном тежњом ка још отворенијој латинизацији вере, протестантизацији праксе и вулгаризацији црквене естетике. За многобројне и међу првима и међу другима и међу трећима заживело је неписано правило да свакодневни живот треба градити на имиџу паганског хероизма јелинског и римског, али сада дизајнираног у кључу постнуклеаристичког кича и шунда, звезда и хероина“, једна је од тема којима се бавите.
Када се све сабере и одузме, они су боготражитељи као и пређе.


Кажете: „Монетарну основу и деконструисану естетику глобализма створио је постнуклеаристички секуларизам, одвећ софистициран да би свакодневни живот у његовом духу, имиџу и бренду био непријатан. Зато банкари – који владају политичарима, ови генералима, а они светом – финансирају синкретистичке религијске и езотеричке кругове, а они култове“. Како човек овог времена да превазиђе глобализам?
Тако што ће постати саговорник свих људи и доброжелатељ свим људима.


О клонирању пишете: „Епидермичким естетским методом клонирања нарцисоидни човек жели да се огледа у другоме као у идеалном и жуђеном. У поистовећењу са ликом свога идола обожавалац или клон учествује у његовој слави, и једнако тако у присвајању његовог идентитета, еда би се он сам овековечио.“
Ако их буде било и они ће бити личности са посебностима Христове иконе, и могућностима његова подобија.


Још једна ваша мисао: „Модеран човек модерној жени, и обратно жена човеку, врло брзо постају мука духу и телу. А индустрија забаве и виртуелних интимних односа све чешће и све упорније представља њихов однос илузионистичким…“ Како да модеран мушкарац и модерна жена поново успоставе хармонију односа, сачувају породицу као основу постојања нације?
Кроз свете тајне покајања са исповешћу и Евхаристијом.


О медијима говорите: „Дубоко острашћене медијске ведете и естрадне звезде, магнати бизниса и забаве под покровитељством креатора богатства и моћи, у садашњем тренутку заједно чине звездано небо над нама и неморални закон златнога телета у нама“.


Слепо се верује палом арханђелу, познатом по вештинама претварања у светлог анђела.


„Са многобројним сценаријима југословенске кинематографије, као и књижевним и позоришним делима, заједно са њиховим творцима, читаоцима, извођачима, гледалиштем и слушалиштем, није дошла благодат, већ злодат, није дошао благослов, него врагослов.“ Шта преовладава у Србији данас?
Замор од промашаја и узалудности, жеља за смислом и достојанством.


Ваша порука Србима…
Порука једног детета, полазника веронауке: Честити Срби! Молите се Богу! Волимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали и славили Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву… Исповедајмо благодат, проповедајмо милост и не тајимо доброчинства!


Разговарала Зорица Зец


Извор: Печат