петак, 4. септембар 2015.

МОЛИТВА ВЛАДИКА НИКОЛАЈ



Царице мати Цара Христа, који се кроз тебе јави да нас учини царским синовима и кћерима, теби узносимо хвалу за премнога добра и за покров и заштиту од видљивих и невидљивих непријатеља наших од памтивека до часа овога.
Блага мати Господња, узнеси молитве и молбе наше Његовом вечном и бесмртном величанству, Богу и Цару Христу, кога си ти родила и на својим девичким грудима одхранила. Страх од Њега као праведног Судије, раслабио нам је све снаге, те не смемо Њему да говоримо и молитве му узносимо. Погазисмо Његов закон љубави, презре смо Његову крваву муку за вас, одлутасмо у земљу туђу где се људи не разликују од свиња или храна људска од свињске; увредисмо Га, огорчисмо Га, па се бојимо и од Њега скривамо као Адам кад згреши у Рају. Но сада ви димо, како смо безумно мислили и безумно ходили. Али као што кривац не сме да моли судију него тражи сродни ке судијине и њих моли да они посредују код судије, тако и ми ево као кривци и то превелики, и као грешници и то црни; и као безаконици и то разуздани, и као безумници и то невиђени, не смемо пред Њега праведнога Судију, него ево преда те, блага Мати праведнога Судије Христа. А ти му изнеси покајање наше и молитве наше да би те и ми прославили, као и оци наши српски, који се теби молише и од тебе радост примише, и то посведочише и потврдише као печатима многим храмовима које у твоју част подигоше.
Молимо ти се, Царице Мати Цара Христа, изнеси пред Сина твога и Бога и Спаса нашег овакве молитве:
Ево нас, Господе, свих Твојих грешних Срба, ево нас у духу и у истини на поклоњењу светињама Твојим.
Ево нас у светом граду Јерусалиму, где су Давид и пророци прорицали ваплоћење Твоје. Клањамо се на светом Ти Сиону и молимо Ти се, прости нас и спаси нас. Амин.
Ево нас у светом Назарету, где је пресвета мати Твоја примила благовест од великог арханђела Гаврила да ће Тебе зачети Духом Божијим и родити као Цара, чијем царству неће бити краја. И ту клањамо Ти се и молимо Те: прости нас грешне и спаси нас.
Ево нас у пештери Витлејемској, где је Давид некада затварао бесловесне овце и јагањце своје, а где си се Ти родио, Слово Божије, коме се поклонише пастири и звездари. Ту где је звезда сијала и на Тебе указивала, и где су анђели певали песму: Слава во вишњих Богу и на земљи мир међу људима добре воље, - ево и нас грешних Срба да Ти се поклонимо и да Те замолимо: сагрешисмо, Господе Исусе, прости нас и спаси нас.
Ево нас у стопу за Тобом, по свим градовима и селима, где си Ти ходио, Радосну вест о вечном животу говорио и чудеса творио па целивамо сваку стопу Твоју, славимо Божанство Твоје и молимо Те: прости нас грешне Србе и спаси нас!
Ево нас на светој реци Јордану где си се крстио, и на језеру где си рибаре за апостоле изабрао, и на Тавору где си се преобразио, и на Сиону где си установио на тајној вечери причешће Твојим телом и крвљу за спасење, и у Витанији где си Лазара васкрсао, и у храму Соломонову где си се злотворима противио. На свим тим местима ми Ти се клањамо и Теби молимо: прости нас, Исусе Сине Божији, прости, прости и спаси.
Ево нас на Голготи страшној где си распет био и мука ма посведочио откровење Твоје, ево нас и на гробу из кога си васкрснуо, и на Јелеону одакле си се вазнео. Свуда се кајемо за грехе наше, свуда покајнички плачемо, Теби славопој певамо и молимо Ти се: Господе, опрости, помилуј и спаси нас - Твоје грешне Србе.
Гле нико нам не може опростити ако нам Ти не опростиш, јер Теби сагрешисмо. Нико нас на небу и на земљи не може спасти од зла видимог и невидимог, осим Тебе, Господе, коме се даде свака власт на небу и на земљи. Сагрешисмо, опрости, по молитви пречисте мајке Твоје приснодјеве Марије. Теби слава и славопој, и сила и власт, и господство и поклоњење од свих родова и народа, небесних и земних, у све векове и у сву вечност, са Оцем и Духом Светим. Амин.







ПЛАЧ ПРЕД БОГОМ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ


Сажаљиви и милосрдни Боже, пред Тобом плачемо, по гледај на сузе наше у прашини и чуј уздахе наше.
Немамо пред ким заплакати, а да сузе наше не буду попљуване, нити имамо пред ким уздахнути а да уздаси наши не буду презрени, нити имамо коме једну реч по човечански рећи а да не будемо огњем или жељезом ућуткани.
Сажаљиви и милосрдни Боже, нема око нас Срба нигде ниједног човека, ниједног народа, ниједног створа, коме би се могли пожалити и изјадати, а који не би попљувао сузе наше и насмејао се уздасима нашим.
Питамо се у чуду и у јаду нашем: каква се то промена деси с нама. Какво нам беше Јуче, а какво је Данас! Јуче бисмо слободни и разговорни; и имасмо много пријатеља свуда око нас. Данас, ај, Боже, данас ево робови смо, без речи и без разговора, без рођака и без пријатеља. Као да смо у сну пренети неком волшебном силом милион миља далеко од отаџбине наше и за милион година далеко од јучошње слободе наше.
Свуда око нас је лед, а ми горимо у пламеној пећи. Суседи наши и пријатељи наши, који су се до јуче заклињали нама на вечно пријатељство претворили су се данас у лед, у санте леда пред прагом нашим и пред прозорима нашим и над главама нашим. Ми горимо у огњу који су они поджегли а они гледају у нас својим леденим очима из својих залеђених душа. Наше речи не могу да покрену санте леда, нити сузе наше могу да растопе лед око нас. Ај, свуда око нас, од земље до небеса.
Једини сажалостиви и милосрдни Боже опрости нам. Учинили смо злочин према Теби, свесилном и свеблагом Творцу и Оцу нашем. Тебе смо заборавили као јединог пријатеља а тражили смо многе пријатеље међу суседима својим, међу онима који су крв и месо и пепео као и ми.
А кад смо саставили књигу пријатеља наших била је књига пуна имена кнежева овога света, синова човечјих. И ми смо се радовали и у радости говорили смо души својој: Уживај душо, јер си сигурна; ода свих страна поду пиру те пријатељи твоји. Не бој се, имаћеш мирна многаја и многаја љета. Али, о, Господе, само Твоје име нису господа српска била уписала у књигу пријатеља и саветника. Само Твог имена није било међу именима.
Неправду учинисмо према Теби који си нас скројио и изаткао и сашио и извезао и украсио и о небеса обесио као красан ћилим. Не сетисмо се Тебе, него пођосмо на ноћни пир са Твојим аргатима и противницима и отпадни цима и богоборцима и бездушницима. Са њима седисмо за трпезом и једосмо и писмо и заклињасмо се на вечно пријатељство, без Твога имена и Твога печата.
Господе благи, можеш ли нам опростити магарећу глупост и незнабожачко неваљалство? Признајемо, да ми на Твоме месту не би могли опростити. Ми не би никако могли опростити голаћима које смо ми примили за синове и оденули у господску одећу, нити гладним просјацима које смо ми поставили за нашу трпезу, нити уморним путници ма које смо примили на конак, а они устали против нас, удруживши се са нашим слутним непријатељима против нас. Заиста, Господе, грех који ми учинисмо према Теби ми не би били никако у стању опростити онима који би такав грех учинили према нама.
Ај, Господе, али Ти си Бог а ми људи! Опрости. Тако ћемо Те знати и познати као Бога кад се покажеш већи и милостивији од нас. Изневерише нас сви кнежеви људски и сви синови човечији! Погазише заклетву, попљуваше пријатељство. Задану реч одуваше од себе као ветром, и затрубише у све трубе речи издаја!
Чуј свеблаги и свеистински Боже! Преварили смо се на множину.
Мислили смо: што више пријатеља то боље. Нисмо се научили да је то прастара обмана људска. Сад знамо не што боље. Крвљу и сузама сада платили смо једно ново сазнање које гласи: што мање пријатеља то боље. А као врхунснку мудрост пак ово: један једини пријатељ вреди више него милион других пријатеља. Али, авај, један једини мора и може бити само Господ Бог. Опрости нам, Господе, и спаси нас. Амин.



Presveta Bogorodica Pravoslavne Ikone