Са манастира Острога се пружа величанствен поглед на равницу Бјелопавлића. Манастир Острог је најважније место ходчашћа у Црној Гори. Комплекс манастира Острога обухвата два дела, од којих је први – већи Доњи манастир, смештен на око Цркве Свете Тројице, саграђене 1824. године, око које је већина манастирских објеката, укључујући и конак. До белог, горњег манастира, усађеног у стену, се стиже узаном стазицом успоном, дужине 3 км, која води узбрдо, до две малене пећинске цркве, од којих је једна посвећена Светом Крсту и величанствено је осликана фрескама, које су радили славни српски зограф Јован и Радул, у 17. веку, приказујући Светог Саву и Светог Василија Острошког и сцене из Христовог живота и великих празника. Поседује звоник висок попут петоспратнице, а утиснут је у пећински двор величанственог Острога – по коме је и добио име.
Манастир Острог је у 17. веку основао херцеговачки митрополит Василије. Владика Василије је дошао са монасима у ово удаљено место, из херцеговачког манастира Тврдоша, који су порушили Турци. Умро је 1671. године и после две године освећен. Његово тело – свете мошти се налазе у ковчегу у пећинској цркви манастира Острог, посвећеној Уласку Богородице у храм / Ваведењу свете Богородице /. Предање каже да се тадашњем игуману манастира често јављао у сну, наређујући му да дође у Острог и отвори његов гроб. То се поновило два пута, јер Игуман свом сну није придавао важност. Тек трећи пут Игуман одлучи да исприча свој сан братији, који се договорише да оду под Острог. Када су отворили гроб св. Василија, насли су тело потпуно неоштећено, жуто као восак и сво је мирисало на босиљак. Његове мошти су сместили у ћивот где и данас почивају.
При доласку у манастир прво се обилазе мошти Св. Василија које се налазе у црквици Ваведења Богородице. Након обиласка моштију, степеницама се пење до цркве Крста. У њој се налазе руке мученика Станка, који је био чобан, а руке су му, по предању, одсечене јер је јавно Турцима признао да је хришћанин. Оне се могу видети откривене али се налазе се испод стакла. Лево од рука налазе се окови, које је по легенди један цовек оставио у манастиру након што је оздравио преноћивши испод светитељевих мошти. Боловао је од умне болести, па су му требали окови како би у миру стигао до Острога. Затим је ту излечен, а окови су остали да подсећају поклонике на чудо које се десило у Острогу.
Поред окова, овде се налази и граната, која је у фебруару 1942.г, за време бомбардовања манастира, из немачког топа ударила у камени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на цркви Часног Крста. Али зачудо, том приликом није експлодирала. Граната се од пада разбила на два дела, упаљач је пао на једну, а барутно пуњење на другу страну црквеног каменог пода. Стручним испитивањем касније је утврђено да је граната била исправна и као таква требала је да експлодира.Верује се да Светитељ то није допустио, јер би тиме била нанета велика штета светој цркви и њеним испосницима. Преко пута црквице Часнога Крста налази се света лоза, која је изникла на месту где је свети Василије издахнуо, а вјерује се да и она има исцелитељске моћи. Са тог балкона се пружа предиван поглед на околни амбијент и на мали ограђени део испод манастира где се налазио гроб св. Василија. На изласку с десне стране се налази чесма са светом водицом за коју се сматра да поседује лековита својства.
Данашњи изглед манастира Острога потиче из периода обнове из 1923 – 1926. године, после пожара који је уништио већи део манастирког комплекса Острога. Срећом, две мајушне пећинске цркве манастира Острога су остале сачуване и представљају кључне делове ове светиње. Фреске у Цркви Богородичиног ваведења потичу са краја 17. века. Друга црква, посвећена Светом Крсту се налази у пећини у Горњем делу манастира Острога. Осликао ју је мајстор Радул, који је успешно превазишао несвакидашњи природни облик пећине и осликао фреске директно на камениту површину и јужни зид цркве.
Око цркве се налазе манастирски конаци, који заједно са црквом и окружењем чине овај споменик изузетно лепим. Манастир Острог је један од највише посећених на Балкану. Посећују га верници из свих делова света, појединачно или у групама. Манастир Острог је место сусрета свих вероисповести: православне, католичке и муслиманске. Како верници кажу, молитвом при светим моштима су многи били исцељени и молитва помаже у смањену животних тегоба.
