недеља, 09. јун 2013.

ДУХ СВЕТИ И ЊЕГОВИ ДАРОВИ-СТАРАЦ САВА ПСКОВО-ПЕЧЕРСКИ


Дух Свети, као Бог - Треће Лице Свете Тројице, Свемогућ је, исто као и Отац и Син.
Он животвори, надахњује и даје силу створењима. Он даје животињама живот, човеку ум, а хришћанима - живот духовни, највиши, то јест Дух Свети уразумљује човека и помаже му да иде у Царство Небеско.
Дух Свети, се даје не по заслугама, него на дар и по милосрђу Божијем се шаље ради спасења људи. А Дух Свети овако помаже:
1. Дух Свети усељавајући се у човека, дарује му веру и светост. Без Њега нико не може имати истиниту веру. Без просветљења Духом Светим и сам мудрац, и учен човек у стварима Божијим и Његовом домостроју, јесте потпуни слепац. И, напротив, Дух Свети и сасвим неуком и простом човеку може да открије скривено унутрашње и да непосредно, без околишења, покаже дела Божија, може да му да да осети сладост небесног Царства. Човек, који има у себи Духа Светога осећа у души својој необичну светлост, дотле њему сасвим непознату.
2. Дух Свети, усељавајући се у човека, изазива у срцу његовом истинску љубав.
Истинска љубав у срцу је као чиста жеравица или топлота, која га загрева, она је корен из кога израстају у њему сва добра дела. За човека, надахнутог истинском љубављу, нема ничег тешког, страшног, немогућег, за њега никакви закони и заповести нису тешки и све је лако оствариво. Вера и љубав, даровани човеку од Духа Светога, јесу таква највећа и најмоћнија средства, да онај који их има може лако, угодно, с радошћу и утехом да иде путем којим је прошао Исус Христос.
3. Поврх тога, Дух Свети даје човеку снагу да се супротставља прелести (заблуди) овога света, тако што он, мада се и користи земаљским добрима, то чини као привремени посетилац, и не везује се за њих својим срцем.
Али човек који нема у себи Духа Светога, и поред све учености и благоразумности своје, више или мање, свагда је слуга и поклоник овога света.
4. Дух Свети дарује човеку премудрост. То можемо видети нарочито код апостола, који су пре задобијања Духа Светога били најпростији људи, и неуки. Но, ко је потом могао да се супротстави њиховој премудрости и сили њихових речи? Дух Свети дарује премудрост и у делима и у поступцима. Тако, на пример, човек који има у себи Духа Светога, свагда налази средства и времена за спасење своје, и усред светске буке и поред свих послова својих, он уме да уђе у самога себе, док се обичном човеку чини да је то немогуће чак и у самом храму Божијем.
5. Дух Свети дарује истинску радост, весеље срца и непоколебиви мир. Човек који у себи нема Духа Светога, никада не може да се радује и весели чистом радошћу, и не може да има душевни утешни мир.
Додуше, он се понекад радује и весели, но каква је то радост? - Тренутна и нечиста, а весеље његово свагда је празно, оскудно, несретно, и после њега чамотиња (досада, снужденост) га још јаче обузима. Истина, такав човек бива понекад спокојан, али то спокојство није духовни мир, него сан или дремеж душе. И тешко оном ко је немаран и неће да се тргне (прене) из таквог сна!
6. Дух Свети даје истинско смирење. И најразумнији човек, ако нема у себи Духа Светога, не може ваљано да познаје самога себе, јер, како је горе речено, он без помоћи Божије не може да види своје унутрашње стање душе.
Ако он чини добро другима и поступа часно, онда он мисли о себи да је човек праведан па чак и савршен у поређењу са другима, и зато мисли да он нема потребе за било чиме.
Ах, како се често људи кваре због лажне уверености у своју честитост и праведност, односно пропадају јер, уздајући се у своју праведност, уопште не мисле о духу хришћанства и о помоћи Духа Светога, онда када им је крајње неопходна Његова помоћ. И пошто се Дух Свети даје само ономе ко моли и иште, а онакви људи не само да не моле и не ишту од Њега, него чак и не сматрају то потребним, те им се Он и не даје, и, зато, они остају у заблуди и пропадају.
Но, Дух Свети, настанивши се у срцу човека, показује му сву његову унутрашњу беду: и слабост, и поквареност (развратност) душе и срца његовог, и удаљеност од Бога. Поред свих његових врлина и праведности показује му све грехове његове: лењост и немарност за спасење и за добро људи, његову себичност (користољубље) у његовим, по свему судећи најнесебичнијим врлинама, његово грубо и дрско самољубље тамо где га он није ни наслућивао.
Укратко речено, Дух Свети показује све у правом светлу. И тада човек почиње да се смирава истинским смирењем, почиње да губи поуздање у сопствене снаге и врлине и сматра себе најгорим од људи. А смиравајући се пред Исусом Христом, Који је Једин Свет у славу Бога Оца, почиње да се искрено каје, решава се да од тада више не греши и да живи пажљивије, а ако заиста има икакве врлине и доброчинства, он јасно види да их је учинио и чини сигурно уз помоћ Божију, и зато почиње да се узда једино у Самога Бога.
7. Дух Свети учи истинској молитви. Док не задобије Духа Светога, нико не може да се моли таквом молитвом која је уистину пријатна Богу, јер ако онај ко нема у себи Духа Светога почне да се моли, онда се душа његова расејава на разне стране, од једне до друге ствари, и он никако не може да задржи своје мисли на једноме. Поред тога он не познаје како доликује ни самога себе, ни своје потребе, нити како молити и шта молити од Бога, па и не зна ко је Бог.
Али човек у коме обитава Дух Свети познаје Бога и види у Њему свога Оца, и зна како да Му приступи, и како да моли и шта да моли од Њега. Током молитве мисли су његове сређене, чисте и усмерене на један предмет - Бога, и молитвом својом он може да учини све, чак и да премести гору с једног места на друго.
Ево кратког предања о томе шта дарује Дух Свети ономе који има Њега у себи.
И ви увиђате да је без помоћи и садејства Духа Светога немогуће не само ући у Царство Небесно, него чак и учинити корак на путу ка њему. И зато је неопходно искати и просити Духа Светога и имати Га у себи и молити Духа Светога да се не удаљава од нас.
Како се може примити или задобити Дух Свети, погледајмо даље:
Исус Христос је рекао да " Дух Свети дише где хоће, и глас Његов чујеш, а не знаш од куда долази и куда иде".
Речи ове значе да се присуство Светога Духа у срцу и дотицање од Њега срца нашега може чути, осећати и доживети, али се не могу одредити време и случајеви када нас Он може посетити.
Такође, видимо да су свети апостоли добијали Светога Духа од Исуса Христа, и примали Га више пута и у време које им Он није предсказао, које они сами нису одредили нити назначили, него у време које је било угодно Исусу Христу. Само им је величанствени Силазак Светога Духа био предсказан и дошао је у назначено време и у одређеном месту. Али и у овом случају они Њега нису добили због некаквих својих нарочитих заслуга, већ на дар, кроз веру и наду.
Једнодушна молитва у којој су пребивали после Вазнесења Господњег до Силаска Светога Духа, била је не толико начин стицања Светога Духа, колико припремање за то. Стога, нико не може тачно рећи да ће задобити Светога Духа баш тада и тада и овако или онако.
Дух Свети је дар Божији, а дарови се раздају неочекивано и онда када је то угодно раздаватељу дарова, и Он их додељује коме Он хоће. И зато веома греше они који мисле да стекну Духа Светога баш овако или онако и у ово или оно време. А они који сами смишљају своје начине за то, не само да не стичу Светога Духа, него и страшни грех примају на себе.
Но, пре него што будемо говорили о томе како се може задобити Свети Дух, треба рећи да Духа Светога може задобити само истииски верујући, односно онај који исповеда свету Православну веру, који исповеда право, без икаквог додавања или одузимања или измене, него онако како су нам предали апостоли и изложили и утврдили Свети Оци на Васељенским Саборима. Свака сумња и мудровање о вери јесте непокорност, а непокорни не може да буде храм или дом Духа Светога.
А познати истински начини стицања Духа Светога, по учењу Светог Писма и по опиту великих светитеља, јесу следећи: чистота срца и целомудреност, смирење, послушност гласу Божијем, молитва, свакодневно самоодрицање, читање и слушање Светог Писма, Тајинства Цркве и нарочито Свето Причешће.