субота, 09. јун 2012.

О ПРАЗНОВАЊУ ДАНА ВОСКРЕСНОГА - НЕДЕЉЕ


Одговор братству Часнога Крста Господњега у Ваљеву 
на питање о празновању недеље а не суботе /против суботаша/


Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама не могу подносити безакоња и светковине. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја


/Исаија 1, 13-14/


Ко вам то каже, браћо, да треба празновати јеврејску суботу? Ако треба да празнујемо суботу, онда треба да се и обрезујемо! O браћо, чувајте се злонамерних заводача, јер су и сами јадници заведени, па заводе друге. Ако ћемо празновати суботу,онда да се обрезујемо; онда и да уклонимо Свето Причешће из олтара, па да наложимо ватру у олтару и сагоревамо јањце и волове на жртву Богу како су Јевреји чинили! Но где би онда била пречиста жртва Христова? Зар Он забадава принесе Себе на жртву крсну? O браћо, чувајте се замки духа лукавога. Наши Оци посветише се празнујући Недељу. Питајте нове учитеље: ко се од њих посветио? Ко се од суботаша посвети од почетка тога новога учења? Где су његови светитељи? А ви сте браћо чули, и можете се на лицу места уверити, колика чудеса пројави Бог поред мртва тела наших светитеља, који празноваше недељу. Чули сте, колико се чудеса догодише, и дан данас догађају кроз тела: св. Климента и Наума у Охриду, св. Симеона и св. Краља Првовенчаног у Студеници, св. Василија у Острогу, св. Петра на Цетињу, св. Прохора код Ристовца, св. Стевана у Дечанима, св. Григорија у Горњаку, св. Кнеза Лазара у Раваници, св. мајке Ангелине у Крушедолу, св. Јанићија у Девичу на Косову, и тако даље. Сви они празноваше Недељу и Богу угодише. И Бог њих прослави. Чак и мртва тела њихова прослави. Јер да они не беху Богу угодни, зар би Бог чинио чудеса чак и преко њихових мртвих тела и то после стотине и стотине година од смрти њихове телесне? Ниједан од њих не имаде помисли: да свету Недељу треба замењивати јеврејском суботом. Зашто неки Срби отпадају од својих прослављених светитеља и падају на јеврејску суботу ? Зар ће их субота спасти и посветити? Заиста вам кажем, до сад се не зна да се ико посветио празновањем суботе, а број светитеља, који Богу угодише празновањем Недеље јесте као број звезда на небу. Нека сваки Србин добро промисли, да ли му је боље поћи путем, којим су ходили светитељи народни, најбољи од најбољих најмудрији од најмудријих, или пак новим путем, клизавим и опасним, којим ходе суботаши, незрели и неискусни.


Сад чујте друго нешто, браћо драга. На јеврејском језику субота значи мир, покој. Може ли душа наша имати мир у дан суботни, у који је Спасигељ и Господ наш лежао мртав у гробу, у крви и са ранама, које су му Јевреји задали? Душа апостола била је тога дана у највећем немиру и беспокојеству и страху. Како наша душа тога дана да мирује? Зар да ми хришћани празнујемо дан апостолског немира и беспокојства и страха? Апостоли би на небесима проплакали, када би нас видели како празнујемо дан, у који је Господ мртав лежао у гробу и у који су се они крили у немиру, и беспокојству и страху. Душе њихове умириле су се тек у дан Недељни, када васкрсли Господ стаде међу њих жив и рече им: Мир вам! /Јован 20, 19/. Тога дана, дакле, донесе Господ мир Својим апостолима, а не у суботу. Тога дана дође радост у душе апостола а не у суботу, јер се каже: Онда се ученици обрадоваше видевши Господа /Јован 20, 20/. Мир и радост, дакле, дошао је апостолима, а преко апостола и нама, у Недељу, од Васкрслог Господа, а не у суботу од Мртвог Господа. Тиме је субота уништена као дан мира и покоја и радости, и Недеља је од тога за увек и за све христоверне постала дан мира, дан покоја, дан радости, дан светлости. То знадоше добро оци наши и светитељи наши зато Богу угодише и посветише се празнујући недељу. Ко то сад збуњује нас са новим учењем, са јеврејском мртвачком суботом? Какви то нови “апостоли" намећу нам на врат празновање дана смрти место дана живота, дан апостолског немира и страха место дана апостолског мира и радости? О браћо мила, чувајте се замки духа лукавога!          


А сада чујте браћо даље.    


У години 52 пута хришћани празнују васкрсење Христа Господа. Зашто остале велике догађаје из живота Спаситеља празнују само по један дан, или по два и три дана у години, а васкрсење 52 пута? Зато што је васкрсењем Христовим положен темељ Цркви, јер је тиме доказан будући живот Његов и наш. И велики апостол говори:Ако Христос не устаде (не васкрсе) узалуд вјера ваша/I Кор. 15, 14, 17/ .Васкрсење је отварање неба, утврђење нашег надања, светлости душе наше. У први дан створи Бог светлост за очи наше, у први дан Господ и васкрсе, и отвори светлост у душе наше. А да Господ, Сунце Правде, васкрсе у први дан види код Матеја 28, 1.


2. Сам Господ је радио свој посао у јеврејску суботу, због чега је толико пута био оптуживан од Јевреја, што је јасно из многих места Јеванђеља. А после много рада једне суботе, у јутру /т. ј. сутра дан по суботи/, врло рано уставши, изиђе, и отиде насамо и ондје се мољаше Богу /в. Марко 1, 35/. То јест у суботу је радио свој посао, а у недељу /а то је први дан/ ишао на молитву. Пошто је свршио свој посао у суботу, у недељу је ишао на молитву. Ако ко каже: па он је често одлазио у синагогу суботом, треба му одговорити: одлазио је у синагогу суботом да ради а не да празнује. Његов је рад био у учењу и исцељивању а синагога је била само суботом отворена, и Он је ишао тамо где се народ увек скупљао. Јасно је, дакле, да он суботу није држао него је радио.


3. И апостоли су празновали дан васкрсни /недељу/ а не суботу. Читај у делима апостолским: А у први дан недеље /т. ј. седмице/, када се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер шћаше сутрадан  да пође, и протеже беседу до поноћи /Дела, 20, 7/.


Из овога је јасно као дан, да су апостоли недељом ломили
хлеб, т. ј. причешћивали се. Тек сутрадан апостол Павле је отпутовао да-
ље са својим пратиоцима, т. ј. у понедељак.                


Апостоли и први хришћани сви, дакле, недељом су се причешћивали. Но још су недељом мировали, нису радили, и скупљали су прилоге за сиромашне цркве, што се види из ових речи апостола Павла: Сваки први дан недјеље  /т. ј. седнице/ нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може /1. Кор. 16,2/.


Апостоли су празновали недељу за то што је Господ васкрсао у тај дан, и што се њима јавио у два маха у недељни дан када бејаху сабрани /в. Јован: 20; и 20, 26/. У недељни дан сишао је и Дух свети на њих. У недељни дан отворило се св. Јовану Јеванђелисту небо на острву Патмосу, те је видео сва она чудеса, која су описана у књизи Откровења. Бијах у  духу у дан недељни /т. ј. васкресни, како стоји у словенском и грчком   Новом Завету Откр. 1, 10/.


4.  Ако се неко позива на речи Господње: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањег словца или једне титле из закона док се све не изврши /Мат. 5, 18/, треба му одговорити: И ми сви то признајемо и слушамо Господа. Не изврши - на словенском и грчком стоји: не буду, то јест: докле све не буде, или докле се све не збуде. У енглеском преводу стоји: док се све не испуни. Док се, дакле, све не испуни и не збуде што је у Старом Завету речено и пророковано, дотле неће нестати Старог Завета. Јер Стари Завет је као пророчанство Новог Завета. Много се што шта већ збило што је пророковано, али још није све, као на пример: страшни суд, који ће тек доћи, а који је пророкован од пророка. Ако би ми сматрали да треба да држимо све оно што су Јевреји држали ми би били Јевреји а не Хришћани, онда би ми требали да се обрезујемо и да приносимо жртве паљенице као и Јевреји; требали би да поступамо по оној речи: живот за живот, око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу /Пета Мојсијева 19, 21/; требали би да дајемо својима новац без интереса а странцима с' интересом /тамо: 23, 20/; требало би да заспемо камењем девојку која падне/тамо 1, 15/;требали би да у освојеном непријатељском граду побијемо све живо /тамо: 20, 16/, и све остало што је заповеђено Јеврејима да чине. Но то је заповеђено Јеврејима, и они су то чинили, и тиме је тај део закона испуњен и свршен; а он се не сме поновити од Хришћана. То је имало свога смисла припремног, јер тиме је Бог припремао један народ за Христов закон љубави, као што се основном школом човек припрема за велику школу. Исто је то и са свима празницима јеврејским. Они су испуњени, и њих су заменили празници Хришћански: суботу је заменила недеља, а празник шатора или сједница заменила је наша Педесетница, Духови.


5. Ако неко каже, пророк пише: проклет онај ко не држи суботу, треба му одговорити: прочитај у петој књизи Мојсијевој глава 28, ст. 35 и даље до краја, па ћеш сам    в и д е т и , како Мојсеј баца проклетство на свакога Јеврејина, који не држи све заповести и наредбе његове, дакле, и ко се не обрезује, и ко не приноси јагањце на жртву Богу, и ко не заспе палу девојку камењем, и ко не узме интерес од туђинца, и ко не побије све живо у освојеном граду. То је проклетство изречено над Јеврејима, јер су њима дате све те заповести, а не над хришћанима чак не и над незнабожцима. Не треба се ни мало бојати те клетве. Све је то испуњено и свршено. Кад је Господ на крсту издахнуо нас ради, завеса се на храму јеврејском раздрала од горе до доле. О браћо, шта ово значи? Зашто се ниједна друга завеса у Јерусалиму не раздре него само она у храму, она најтврђа, највећа и најтежа, за што? То означава да је новом божанском жртвом упражњена и свршена стара жртва, крвава и животињска , и упражњен храм јеврејски са свима његовим обредима и празницима. Старо је прошло а ново је дошло.   


6. Ако би били проклети сви они који држе недељу а не суботу, значи, онда да су проклети сви светитељи Хришћански кроз свих прошлих 19 векова. Значи, да је проклет и Св. Василије, и Златоуст, и Св. Никола, и Св. Димитрије, и св. Ђорђе, Св. Сава, Св. Василије Острошки, Св. Наум, и Св. Петка и сви редом, јер сви они држаше и празноваше васкрсни дан, недељу, а не суботу. Дај Боже и мени грешном такво проклетство !


7. Треба питати суботаше: откад постоји њихов покрет за празновање суботе, и ко плаћа њихов покрет? Ако они не знају, ја ћу им рећи: њихов покрет почео је од пре 100 година, и новчано га помажу неки Јевреји, несумљиво душмани Хришћанства. Зашто га помажу Јевреји? Зато што су Јевреји трговци, па им није у рачуну да не раде два дана у недељи, у суботу као свој верски празник и у недељу као Хришћански празник у свим Хришћанским државама. Због тога напрежу све силе, да збуне Хришћане и да их наведу на празновање своје суботе. Јер њима се недеља не празнује а суботу неће да оставе. Зато многе паре просипају помажући суботарски покрет. Отуда суботари могу да бесплатно раздају своје књиге на све стране. Но благо ономе браћо ко не прода душу своју за злато Јудино .


Амин.


Свети Владика НИКОЛАЈ Охридски и Жички